Шта то беше идеологија?

Већина странака у Србији нема јасну идеологију или је подмеће у завијеној форми представљајући је као нешто што је сасвим нормалан начин размишљања и не доводи се у питање попут социјализма који није ни имао алтернативу. Па тако већина интелектуалаца подржава ту идеологију, како је професор Слободан Антонић назива „ЕУ нема алтернативу“ подводећи је под један став, а не идеолошко одређење. А кад у једном друштву нема идеологије, отвара се простор за лоповлук према тумачењу Јова Бакића, а на политичкој сцени имамо странке које су заправо неидеолошке организације чији је циљ да се докопају власти и наравно надаље остваре разне врсте материјалних користи.

Оно што би требало да буде најважније је управо скуп идеја које дефинишу уређење друштва нудећи најбоље начине да се то постигне, али, чини се, да наше друштво није довољно сазрело да прати идеологију, везујући се у предизборним кампањама за лидера политичке странке односно личност. Пример је СНС која је 2012. освојила власт са неком врстом програма од само десет тачака који је више личио на нацрт програма, али су имали лидера са личним програмом и обећањима.

У Србији је после увођења вишестраначја и пада социјализма дошло до стварања великог броја партија, за које је по идеологији било природно да припадну левици, центру или десници. Србија је до 2016. имала пет странака које су учествовале у међународним партијским организацијама. Г17 плус је престао да постоји, а био је члан Европске народне партије (ЕПП). ДСС је од оснивања била странка деснице, а била је члан ЕПП, али је избачена због антиевропске политике. ДСС је тренутно члан Међународне демократске уније, коју су 1983. основали Маргарет Тачер и Џорџ Буш. ЕПП су се придружиле странке десног центра. Странка војвођанских Мађара је члан ЕПП, а најважнији члан овог покрета је Немачка ЦДУ Ангела Меркел.

Демократска странка је од 2008. чланица Социјалистичке интернационале (СИ) и Партије европских социјалиста (ПЕС), којима припадају и британски лабуристи, немачки СДП… СПС је аплицирао за чланство, али није примљен у СИ. Ова странка је левичарска и њене идеје одговарају идеологији СИ. Покрет социјалиста Александра Вулина жели да уђе у Европску левицу, али им то још не полази за руком. ЛДП је члан Партије европских либерала, демократа и реформиста.

СНС као владајућа гарнитура у Србији, придружени је члан Европске народне партије (ЕПП). Она окупља хришћанско-демократске и либерално-конзервативне странке у ЕУ. Међутим, СНС је далеко од идеологије ЕПП, пре свега због политике коју води. У овој странци је највише бивших чланова СРС, а потом следе „пребези“ из ДСС, ДС, Г17 и других партија. Дакле, шаренолики састав чланства, који је ту пре свега због привилегија и оданости вођи, лидеру…али не и због идеологије странке.

Двери, као једна од млађих странака у Србији, припада десници, а њена идеологија се заснива на традиционализму, породичним вредностима, конзерватизму. У контексту ових вредности, она има можда и најјаснију идеологију у односу на остале странке. Њој је блиска и Конзервативна реформистичка странка, странка десног центра, која у основи своје идеологије има исте вредности, али се од Двери разликује чињеницом да има прецизнија програмска решења, рецимо јасан план за економски опоравак, док програм Двери у том сегменту даје списак онога што би требало урадити, а не објашњава како ће то урадити. Без јасног плана, то остаје само списак лепих жеља.
На политичкој сцени Србије су се од 1990. до данас појављивале разне коалиције које су биле идеолошки различите, а повезивали су их други интереси: ДЕПОС, ДОС и садашњи Савез за Србију. У свим овим коалицијама било је и левичарских и десничарских, али и партија центра, тако да у тим хетерогеним групама и није могло бити јасне идеологије.

Али, нажалост, мало ко од бирача, али и чланова странака обраћа пажњу на идеологију странке, већ се окреће партији и гласа због онога ко је на челу странке, ко је вођа, лидер, ко има харизму… Тако да Србију после 30 година од увођења вишестраначја остаје земља у којој владају вође, лидери, а не идеологије.

Време је да се озбиљно запитамо зашто су у Србији, упркос свим променама, лидери важнији од политичких програма. Појављују се нове странке и покрети, чланови мењају партије и идеологије, али је остао култ вође. У развијеним светским демократијама стварност је потпуно другачија, јер је грађанима важно шта та политичка странка може да им понуди и на који начин може да побољша квалитет живота. У Србији је све другачије и обрнуто, јер је у нашој земљи политичка култура на ниском нивоу, иако има доста образованих људи који разумеју шта је идеологија.

У Србији је, нажалост, и даље доминантна ауторитарна политичка култура. У овој култури се увек тражи вођа, неки лидер са којим би се грађани поистоветили. Један од разлога може да буде и низак ниво писмености грађана у Србији, који не читају програме странака. Они воле више да чују шта ће вођа да им каже, него шта пише у програму, иако се то некада разликује. У Србији се чак ни интелектуална елита није ослободила синдрома вође. Као што је пракса показала у Србији, актуелни председник СНС и Србије је популиста без идеологије, а грађани за њим иду као овце.

Мр Гордана Савовић

шеф ПР службе Конзервативне реформистичке странке

2019-02-06T22:33:36+00:00