Европа против Путина или зашто Путин долази у Србију?

„Европа је створила вештачког непријатеља од Русије да би створила вештачки европски идентитет“ (Гај Метан, „Русија-Запад, хиљаду година рата“), а узроци су, наравно, не ни религиозне или националне природе, већ искључиво финансијске, јер ко контролише трговинске токове, контролише и новчане, а онај ко контролише новчане токове, одређује политику, те се у том смислу поставља питање руске заинтересованости за Балкан.

Историја политичке и идеолошке конфронтације која укључује и религиозну и духовну, и историјску и филозофску конфронтацију, датира још пре много векова. Фазе развоја западне русофобије, од царског времена до наших дана, детаљно су изложене у горепоменутој књизи Метана, швајцарског историчара и публицисте, у којој даје преглед историје русофобије од Карла Великог до украјинске кризе. А као једног од највећих криваца за систематско усмеравање русофобије види медије који су, како он каже, пристрасно извештавали о украјинској кризи 2014. И управо је тај начин извештавања са јасним анти-руским ставом послужио као инспирација за детаљно истраживање односа Русије и Запада, а као резултат тог истраживања настала је ова књига, која дефинише узроке тих сукоба који заправо леже у економији.

Запад је вековима успевао да усмери главне трговинске токове на своју страну, а ратови, под било којим слоганима који су се  водили, увек су се водили због контроле над територијама и трговинским токовима као изворима финансијских средстава и политичког утицаја. То су постулати и значење велике светске „шаховске игре“ која траје већ годинама и сведочи отежавању ситуације у којој смо сада.

Велики пут свиле је вековима био кључни трговачки пут света. Разне робе из Кине и Индије су преко планина и пустиња у Авганистану и Персији стизале у Сирију, у Дамаск, а затим су их превозили бродовима у Европу или копненим путем кроз Балкан. Захваљујући овом току, Венеција је постала једна од најбогатијих градова-држава. Још увек се памте легенде о венецијанским трговцима и њиховом богатству, а туристи из целог света и даље се хрле  да виде ту раскош. Средоземно море са Балканом је последњи део „Великог пута свиле“, а као што је већ споменуто, онај ко контролише трговачке руте, контролише и  финансије; а финансије контролишу и диктирају политику.

У овој ситуацији постаје јасно зашто је у древном и средњем веку контрола над Медитераном и Балканом била толико важна за Европу и зашто су се све медитеранске државе непрестано међусобно бориле. У епохи великих географских открића, бродови Европљана, првобитно створени да би нападали своје конкуренте и односили робу од њих, почели су да се крећу све даље и даље од својих природних лука и отварали нове трговачке путеве. Васко да Гама, отворени садиста и мајстор за новац, отишао је у потрагу за златом и драгуљима, радећи зле ствари на путу које би се могле изједначити  с ужасима нацистичког концентрационог логора „Јасеновац“ у Хрватској. Али у западној историографији он је „велики путник“ који је „отворио морски пут од Европе до Индије“ и тиме поткопао копнени монопол „Великог свиленог пута“. На крају крајева, море је много сигурније за превоз робе него преко пролаза Хиндукуша и преко степа и пустиња које контролишу безбројне локалне банде. И овде Венеција, као главна трговачка лука у Европи , полако губи своју позицију, али Авр, Лондон, Амстердам и Ротердам почињу свој успон, јер саме по себи представљају одличне трговачке руте. Сви су стајали на великој руској трговинској рути и сада постаје јасно значење Црног мора за Русију и значај Балкана за Русију и Европу.

Такав је значај Медитерана за Европу – ово море је повезивало унутрашње руске трговинске путеве са „Великом свилом“. Али у исто време излазак из Црног мора на Медитеран могао је бити само кроз Дарданеле и Босфор. Ако се блокира тај уски канал, Русија ће бити одсечена од светске трговине. Зато је контрола над пловидбом у Црном мору толико битна за Русију, а Крим је због свог географског положаја стратешки важна тачка за успостављање такве контроле. У суштини, онај који контролише Крим и Босфор контролише Црно море, зато је „питање црногорских и српских путева“ било константно питање и сукоби у Србији са околним земљама наметнути. Русија, проширена између Европе и Азије, ујединила је источни и западни менталитет. Али у исто време, она никада није учествовала ни у религијским ратовима у Европи нити у њеном феудалном сукобу. Она такође није била део кинеских и монголских деспота, а индијски политеизам и веровања су јој такође страни.

Европа је дуго времена поклањала мало пажње Русији, све док Петар II није сломио дрске Швеђане који нису успоставили свој нови капитал на ушћу Неве. Са геополитичке тачке гледишта, то је заиста био „прозор у Европу“, јер је створио нови трговински пут Русији директно са Немачком, Холандијом, Британијом и Француском. То је Путин урадио са Северним током 2 постајући „чврсто стопало на обалама Неве“. Шок због појаве нове моћне државе у односу на Русију на источним границама Европе био је огроман. Подсећајући на изненадне и брзе нападе Петрове галије на њиховој обали, Швеђани још увек траже „руске подморнице“ у фјордовима. Хорор приче о агресивном “руском медведу”, од лажног “тестамента Петра” до “интервенције у Брегзиту и избора широм Европе” још увек су у току. Они су били дистрибуирани и раширени од стране већине западних политичара, без обзира на њихове унутар-европске политичке преференције: од Карла Маркса до Хитлера и Терезе Меј. Трговачки пут око Африке био је дуг. Идеја о повезивању Црвеног и Медитеранског мора с каналом дуго је висила у ваздуху и тако скратила тај пут за половину. И ево Суецког канала. Французи и Британци се боре за контролу над овим каналом. Омиљени поштовани евро-оријентисани људи и Први Господар Адмиралитета Њеног Краљевског Величанства, Сер Винстон Черчил, просули су реке крви у Судану и Египту, тако да ће овај канал заувек бити контролисан од стране Британског царства, над којим, као што сви знају, „Сунце никада не залази“. Ако погледамо карту, лако можемо да видимо да се Суецки канал налази на истом месту где је некада завршен копнени део “Великог пута свиле”

Зато Путин долази сада долази код нас, иако неки од руских аналитичара тврде да је Србија Русији „девета рупа на свирали“ и да нема никаквих интереса на Балкану.

Др Дејан Ђорђевић

председник Конзервативне реформистичке странке

Мр Гордана Савовић

шеф Информативне службе Конзервативне реформистичке странке

2019-01-13T00:41:54+00:00